U mnogima od nas kriju se razni talenti, otkriveni i neotkriveni. Ovi drugi vremenom se gase i iščile kao da nikada nisu postojali ako se ne probude i ne razvije se kreativni potencijal. Šta je tome uzrok? Gde je „greška u koracima“? Neobraćanje pažnje, nedostatak usmeravanja, lična i/ili kolektivna nezainteresovanost?
Takve propuste ispravljaju Kulturne stanice u Stepanovićevu, Kovilju i Bukovcu, prave male kreativne oaze koje demantuju da je umetnost elitistička kategorija dostupna samo u velikim kulturnim centrima. U pitanju su stimulativne sredine koje pružaju uslove za ispoljavanje talenata tokom ranog detinjstva. Dok je donedavno za edukaciju na polju umetnosti radi pripreme za upis u umetničke škole ili na Akademiju iz ovih mesta trebalo ići u Novi Sad, u poslednje vreme za tako nešto nema potrebe. Naime, u ovim trima kulturnim stanicama održavaju se časovi likovnog, muzičkog i baletskog obrazovanja koji se realizuju na nivou kvaliteta pripremne nastave za upis u škole iz ovih oblasti, imajući u vidu obrazovni i iskustveni profil autora radionica.
Baletski koraci u Stepanovićevu
Prividna lakoća kojom se baletski igrači kreću, okreti, piruete i skokovi koji čine zakone gravitacije nemoćnim, čista lepota koju stvara ljudsko telo, privukli su najmlađe stanovnike Stepanovićeva u baletsku školu “Heroina” koju vodi koordinatorka KS Stepanovićevo Milana Marčetić.
Koliki je interes za Vaše časove baleta i kom uzrastu je namenjena škola?
“Heroina” je počela sa radom od septembra 2023. godine, zajedno sa otvaranjem KS Stepanovićevo. Nastava se održava dva puta nedeljno u dve grupe. Mlađa grupa ima četrnaest članova uzrasta od četiri do osam godina. Starija grupa se sastoji od deset članova od deset do četrnaest godina.
Interesovanje je jako veliko. Prvi put od kad postoji selo pružena je mogućnost učenja baleta. Dok se nije otvorila baletska škola devojčice nisu imale puno izbora, postojao je samo folklor. U selu je malo dece. U osnovnoj školi “Aleksa Šantić” ima 160 učenika.
Baletska škola namenjena je deci od četiri godine do 15, odnosno 16 godina. Mame se često našale pitajući kada ću osnovati još jednu grupu za odrasle. Mlađe grupe imaju mogućnost da se dobro pripreme za upis u Baletsku školu u Novom Sadu. Deca se tamo upisuju u pripremne razrede od sedme do devete godine. Postoji mlađa i starija pripremna grupa. Osnovna baletska škola se upisuje sa deset godina, odnosno sa polaskom u četvrti i peti razred, za šta treba da se prođe ozbiljan prijemni ispit.
Šta mali polaznici mogu da nauče o osnovama baletske umetnosti?
U mojoj školi čas mlađe grupe zasnovan je na igri, jer je cilj da što više stvari nauče kroz igru: da jačaju mišiće, da vežbaju koordinaciju, stav tela, razvijaju ritam i muzikalnost, a takođe i socijalne veštine. Rad u starijoj grupi je dosta zahtevniji. Učimo osnovne elemente baleta kod štapa, na sredini, male i velike skokove. Nedavno smo počeli da učimo i piruete i okrete. Nastupali smo sa mlađom grupom dva puta u osnovnoj školi “Aleksa Šantić” u Stepanovićevu i na velikoj sceni u KS Stepanovićevo. Starija grupa je imala već svoj četvrti nastup. I jedna i druga grupa su se jako lepo snašle i pokazale šta su savladale.
Kakvi su planovi u narednom periodu?
Budući planovi baletske škole su da nastavi sa radom i tokom sledeće godine, da povećava broj učenika i broj nastupa,da se osnuje još jedna grupa za uzrast od osam do deset godina, da počnemo da idemo na takmičenja za koja je ove godine bilo rano, s obzirom da je tek u toku prva godina pohađanja časova baleta.
Formiranjem likovnih radionica, muzičkog zabavišta i baletske škole u Bukovcu, Kovilju i Stepanovićevu stalo se na put uvreženim predstavama i predrasudama o seoskim sredinama kao mestima gde je umetnost terra incognita i da joj se ne posvećuje pažnja. Naprotiv, njihovim osnivanjem i radom, za koji i te kako postoji interesovanje lokalne zajednice, decentralizacija kulture naišla je na plodno tlo. Seme je zasejano, a plodovi se već naziru…
Nada Zorić
